The Seven Martyrs of Ephesus
In the third century, during the prohibition of preaching the new, Christian faith, at the celebration that the Emperor Decius organized in honour of dead idols, there was a terrible slaughter of Christians in Ephesus. The seven young soldiers, who were the sons of the distinguished dignitaries of Ephesus, were reported to the Emperor for their refusal to offer sacrifices and praying to the one and only God for the salvation of Christianity. That is why the youth Maximilian, Iamvlih, Martinian, John, Dionysius, Exacustodian and Constantine, were forced to flee and hide in the cave on the Ohlone Hill behind Ephesus. Upon hearing about this the Emperor ordered the opening to be sealed, but the Lord, instead of suffering and death sent upon them a long slumber. Two centuries later, during the reign of the Emperor Theodosius, Christians were arguing as some of them declared doubts in the possibility of resurrection. The Emperor was sad because of the discord among his people, and asked the Lord to find the way to announce the truth to them and thus bring piece upon believers. At about that time, some shepherds that tended the cattle of certain Adolius, on his property on the Ohlone Hill, removed the stones to supply material for cattle pens and stables. That was when the Martyrs of Ephesus woke up, young and healthy as they used to be when they had fallen asleep, and the miracle spread around the world. Even the Emperor Theodosius with his suite came to see and greet them. A week later, they fell asleep again but this time it was the sleep of the dead waiting for general resurrection just like other Christians. The Emperor wished to lay their bodies in golden coffins but they revealed themselves in his dream asking to be buried in the ground like other Christians.
Семь мучеников ефесских
В третьем веке, когда проповедь новой, христианской веры была запрещена, в Ефессе, на торжествах, которые император Декий организовал в честь безжизненных идолов, мученически пострадало множество христиан. Семерых молодых воинов, сыновей знатных ефесских военачальников, обвинили в том, что они отказываются от языческих жертвоприношений. Вся вина их состояла в том, что они молились Богу Единому о спасении рода христианского. Поэтому юноши Максимиллиан, Ямвлих, Мартиниан, Иоанн, Дионисий, Эксакустодиан и Антонин были вынуждены убежать из Ефеса и укрыться в одной пещере на холме Охлон в окрестностях города. Узнав об этом, император повелел заложить камнем вход в пещеру. Однако, случилось чудо: вместо страданий и смерти, Господь послал отрокам длительный сон. Два века спустя, в эпоху императора Феодосия, среди христиан велись споры по поводу возможности воскресения мертвых. Печалясь при виде раздоров среди верующих, император пламенно молился Господу о том, чтобы Он, ими же весть судьбами, открыл людям Своим истину и чтобы в народе опять воцарилось согласие. Пастухи, которые в то время стерегли овец некоего Адолия на его имении на холме Охлон, при строительстве скотных дворов разрушили каменную стену на входе в пещеру. Тогда ефесские мученики проснулись, молодые и сильные, такие же, какими они были в то время, когда Господь навел на них крепкий сон. Скоро все узнали о случившемся чуде, и даже император Феодосий в сопровождении своих приближенных пришел увидеть отроков собственными глазами и приветствовать их. Неделю спустя отроки снова заснули, но на сей раз вечным сном, чтобы, как и все христиане, ждать общего воскресения. Царь хотел похоронить их тела в золотых раках, но отроки явились ему во сне, прося, чтобы и они, как и все христиане, почивали в земле.
У време забране проповедања нове, хришћанске вере, током трећег века, на прослави коју је цар Декије приредио у част мртвих идола, у Ефесу је изведен и страшан покољ хришћана. Седморицу младића, војника који су били синови угледних ефеских старешина, оптужили су тада цару да одбијају жртвоприношење и моле се Богу јединоме за спас хришћанског рода. Због тога су младићи Максимилијан, Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Ексакустодијан и Антонин били принуђени да побегну и сакрију се у пећини на брду Охлон иза Ефеса. Сазнавши то цар је наредио да се њен отвор зазида али им је Господ, уместо страдања и смрти, послао дуготрајан сан. Два века касније, у време цара Теодосија, хришћани су међусобно водили спор због сумње појединаца у могућност васкрсења. У својој тузи због неслоге народа цар је молио Господа да нађе начина да људима објави истину и тако измири вернике. Чобани који су у то време чували стоку извесног Адолија на његовим поседима на брду Охлон, градећи торове и стаје, порушили су и камени зид пећине. Тада су се ефески мученици пробудили, млади и здрави какви су били када су заспали, па се чудо разгласило светом. И сам цар Теодосије са својом свитом дошао је да их види и поздрави. Недељу дана потом они су поново заспали али сном мртвих да као и остали хришћани чекају опште васкрсење.Цар је желео да њихова тела положи у златне ковчеге,али му се они јавише у сну тражећи да као и остали хришћани у земљи почивају.
In der Zeit, als es verboten war die neue christliche Glaube zu predigen, während des 3. Jahrhunderts organisierte der Kaiser Dekius in Efes eine Feier zum Ehren der toten Idole.
Gleichzeitig verübten die Soldaten ein schreckliches Massaker der Christen auch in Efes. Die sieben Jungen, Soldaten wurden vor dem Kaiser angeklagt, sie verweigern ein Opfer darzubringen und sie beten zu Gott um die Rettung der Christen. Wegen dieser Anklage mussten die Jungen Maximilian, Jamvlih, Martonian, Johhan, Dionisius, Exakustodian und Antonin fliehen und sich in eine Grotte auf dem Berg Ohlon nicht weit von Efes verbergen. Als der Kaiser das erfuhr, befiel er die Öffnung von der Grotte zuzumauern. Der Herrgott wollte aber ihnen helfen. Anstatt zu leiden und zu sterben, versezte er sie in einen langen Schlaf.
Zwei Jahrhunderte danach, in der Zeit von Kaiser Theodosius, stritten die Christen über die Möglichkeit der Aufersteheung. Der Kaiser war traurig wegen der Uneinigkeit seines Volkes und bat den Herrgott ihm zu helfen den Menschen die Wahrheit kundzugeben und sie auszusöhnen.
Einige Hirten, die in dieser Zeit auf dem Berg Ohlon das Vieh von einem reichen Mann, der Adolis hies, hütteten, bauten dort Hürden und Ställe und rissen die steinende Mauer an der Grotte ab. Die sieben Märtyrer aus Efes wachten auf, jung und gesund wie sie waren, als sie einschliefen. Dieses Mirakel wurde überall bekannt.
Der Kaiser Theodosius selbst kam mit seinen Gefolge sie zu sehen und begrüssen.
Les Sept martyres d’Éphèse
À l’époque de la prohibition de prédication de la nouvelle foi chrétienne, au cours du troisième siècle, lors d’une célébration organisée par l’empereur Dèce, à Éphèse, on a exécuté un massacre terrible des chrétiens. Les sept jeunes hommes, qui étaient soldats et les fils de bonnes familles d’Éphèse, ont été accusés de refuser le sacrifice aux idoles et de prier Dieu unique pour le salut du peuple chrétien. À cause de cela, les jeunes hommes Maximien, Malchus, Marcien, Denis, Jean, Sérapion et Constantin étaient obligés de s’enfuir et se cacher dans la grotte située sur la colline Célion derrière Éphèse. Quand il a appris ce qui c’était passé, l’empereur les a fait emmurer dans la grotte, mais le Seigneur leur a envoyé un long sommeil au lieu de la souffrance et la mort. Deux siècles plus tard, durant le règne de l’empereur Théodose, il y avait un conflit parmi les chrétiens mêmes parce que certains doutaient de la possibilité de la résurrection des morts. Rempli de tristesse de voir son peuple être en désaccord, l’empereur priait Seigneur de trouver les moyens d’annoncer la vérité aux gens et réconcilier les fidèles. Les bergers qui gardaient le bétail d’un propriétaire des terres sur la colline Célion, en voulant construire des enclos et des étables pour le bétail, ont abattu le mur de pierres à l’entrée de la grotte. Alors, les martyres d’ Éphèse se sont réveillés, jeunes et en bonne santé, comme ils l’étaient au moment où ils se sont endormis, et le miracle s’est répandue dans le monde. L’empereur Théodose même, avec son escorte, est venu les voir et les saluer. Une semaine plus tard ils se sont rendormis mais d’un sommeil des morts pour attendre, comme tous les autres chrétiens, la résurrection générale. L’empereur voulait mettre leurs corps dans des cercueils d'or, mais ils lui ont apparu dans le rêve en lui demandant à les laisser reposer dans la terre comme tous les chrétiens.
